Dulsineja

“Nositi Dulsineju je nositi samu primenu umetničkog dela. Kada mi je stigla “pečurkica”, pozvala sam umetnicu-majstoricu da joj prenesem svoje utiske o neprolaznosti ovog modnog detalja. Sa njim nećete biti trendi, posh, mondenka koja prati šta se nosi. Ja se sa njime na glavi osećam kao svevremenska gospođetina spremna da navuče rukavice i sa šeširom uđe u lokalnu ribarnicu, ode na posao, u pozorište, a isto tako uveče ga natukne na gala večeru (čak i kad “nema frizuru”). Naravno da ga ne skidam kada uđem u prostoriju jer on je više od modnog detalja. Osetite kako se sa vama spaja kao odraz identiteta jedne žene savremenog doba u kojoj žive sve minule generacije i sva vremena koja su živele naše pretkinje.”

„Posebnost. To je reč koja opisuje Dulsineju. To je reč koja opisuje kako čuvam svaku njenu nežnu, delikatnu stvar. To je reč koja opisuje kako se osećam dok je nosim. Dulsineja budi moje emocije, moju kreativnost i samopouzdanje. Dulsineja, kao beg iz prošlosti sa zahvalnošću, već duboko u budućnosti sa smelošću. Posebnost. To je reč koja opisuje Dulsineju.“

“To su šeširi koji od života prave film. Francuski, normalno. Iz pedestih, na primer. S mirisom soli i tople čokolade. I posle ti to uzmeš i dalje živiš s tim. Toliko lako.”

“Dulsineja je nesto nezno i svevremeno, posebno za nas koji ne volimo samo jedan stil. Jednog jutra mogu da izaberem da budem Servantesova Dulsineja, već popodne oko glave vezujem maramu kao Grejs Keli, ulazim u celuloidni svet. Uveče stavljam beretku kao neka Francuskinja. Dulsineja je za mene igra ljupkim cvećem i najsočnijim voćem, ona je svilenkasta, romantična i jedinstvena. Narovi i banane na Dulsineja maramama povezuju selo moje bake u Crnoj gori u Vorholov Njujork. Nema nikog ko je isti kao Dulsineja. Na kraju - Dulsineju biram zbog načina na koji ona naglašava ono što sam ja iznutra - dramatična i delikatna.“